Oprosti mi, Bože!

Oprosti mi, Bože!

Oprosti mi moju nezahvalnost svaki put kada duhovno oslijepim i ne vidim sve ono što si mi dao, Bože!

Oprosti mi jer često samo gledam u ono što nemam, a zaboravim pogledati ono što imam!

Oprosti jer jako često zaboravim zahvaliti za, naime, sitnice, koje mnogo ljudi nema!

Oprosti mi jer jako često, vodu kojom se umivam, krov nad glavom, topli dom, sredstvo prijevoza, zdravlje koje posjedujem, hranu koju jedem, brak, obitelj koju imam, prijatelje i ostale “obične”stvari, shvaćam olako!

Oprosti mi jer sam često lijena raditi na sebi i biti bolja osoba!

Oprosti mi jer jako često napravim iste pogreške zato što se možda i premalo potrudim!

Oprosti mi, Bože, jer te nekada ne prepoznam u bratu čovjeku!

Oprosti mi jer tako lako osudim, ogovaram, prigovaram!

Oprosti mi Bože, plitkost moga bića, dok oko mene mnogi vape za mrvicu dostojanstvenoga života!

Oprosti mi moju nevjeru, malodušnost, neprihvaćanja!

Oprosti mi jer ovo njegovo blato, muku, bol, preživljavanje, često zaboravim osjetiti duhom, kako bih zahvalila za sve ono što imam!

Oprosti mi!

Nije Bog stvorio razliku među ljudima, nego čovjek i njegova nezasitnost!

Nije glad u svijetu jer se nema dovoljno za svakoga, nego jer se nema dovoljno srca i duše!

Bože, blagoslovi one kojima nikada nije dosta, a ovima što nemaju ništa, a ipak su sretni, podari dostojanstven život!